svet vidjen ocima klinca

Odlucio sam se za ovaj korak,dnosno za otvaranje svog bloga iz veoma jednostavnog razloga...Zelim da me ljudi upoznaju i da shvate da moja generacija i nije bas toliko sjebana kao sto svi misle...Eto,ja kao jedan 15-godisnjak ne zalim se ni na sta...Roditelji,poljoprivrednici, obezbedju ju mi osnovne uslove zivota,a ja se trudim da ispunjavam sve svoje obaveze,pomazem koliko mogu...Da li se islati voditi moj zivot...rvo treba reci kakav je to zivot...Svakog dana putujem u drugi grad u skolu,nekih 40 minuta puta...Provedem u skoli 5-6 sati,odem po torbu i odem na trening...Cesto kod kuce ostajem samo da prespavam,a po ceo dan se zezam po autobusu i skoli i hali...Tesko? Nije. Treba imati odredjeni cilj,pravac,ravnu liniju od koje ne treba istupati,a imam i vremena sa ortake,devojku,pa i provod... Ne pijem,ne pusin, ne daj boze da se drogiram... Sportista sam i tako zivim... Volim da se zezam, salu prihvatam i znam da se salim,volim da se smejem i da se drugi oko mene smeju... Volim lepe devojke,volim prolece i sunce... Vetar ne podnosim ni sivo nebo... Kazem vam dobar dan...Bez do vidjenja,bice mene ovde jos puno... He,he...Druzenje pocinje...